Ventilisane fasade
Kompanija Exal tech doo je specijalizovana za izvodjenje završnih radova u gradjevinarstvu.
Sa svojim saradnicima, iskusnim inžinjerima i profesionalnim majstorima poseban akcenat stavili smo na ventilisane fasade. Materijali koje najčešće ugradjujemo kao završnu fasadnu oblogu su : Hpl compact ploče ( fundermax, trespa, kronospan) , Alminijumski kompozitni paneli ( Alubond , Stacbond, Tubond) , Fiber cementne ploče ( Eternit, Equitone, Swisspearl, Silbonit) , Rockpanel ploče, Granitna keramika ( Laminam ) itd…
Šta su Ventilisane fasade ?
Sistem ventiliranog zida je najefikasnija tehnologija pokrivanja na otvorenom za rešavanje problema zaštite zaštite od vlage i vremenskih prilika, a istovremeno nudi toplotnu i zvučnu izolaciju. Sistem garantuje izvanredne performanse u pogledu temperature i vlažnosti, bez potrebe da se mešaju u unutrašnji raspored zgrade ili da se menjaju unutrašnje završne obrade. Razlozi njegove sve veće popularnosti uključuju znatne uštede energije koje nudi u kombinaciji sa njegovom sposobnošću da poboljša udobnost života.
Ono što je sama suština ventilisane fasade je u ostvarivanju međuprostora, odnosno, jednog sloja vazduha koji služi za ventilaciju između spoljašnje zaštitne obloge fasade i svih ostalih slojeva. Sve to je preko određenih otvora povezano sa spoljašnjom sredinom.
Koja je prednost ventilisanih fasada?
Spoljašnji zid je jedan od elemenata koji sačinjava jedan građevinski objekat, i pomoću njega se ostvaruje toplotna zaštita.
Taj zid bi trebalo da štiti korisnike objekta od suvišne toplote ili hladnoće, kao i od drugih atmosferskih uticaja – vetar, zagađeni vazduh, prašina…
Zid obezbeđuje dobru akumulativnost toplote, a to bi značilo da se stanari jednog prostora osećaju uvek ugodno, bez obzira na nagle promene u spoljašnjoj temperaturi ili u režimu rada grejanja.
Propuštanje pare je od izuzetne važnosti, jer ne bi smeli da se pojavljuju kondenzati, na unutrašnjim i spoljnim površinama. Važna stavka je i ušteda električne energije, odnosno, toplotne energije. To se odnosi na skup hladan vazduh, ili skup topao vazduh, odnosno, na prostorije koje se greju ili se hlade tokom leta.
Ostale funkcije spoljašnjeg zida jesu da obezbedi unutrašnjost objekta od buke, dakle da pruži zvučnu izolaciju. Isto tako, zid mora da pruži otpornost zgrade prema eventualnom izbijanju požara.
Korisno je imati informaciju da toplotni gubici koji odlaze kroz spoljašnje zidove iznose čak i do četrdeset posto u neizolovanoj kući, pa je zbog toga od presudne važnosti posvećivanje pažnje pravilnom izboru termoizolacionog materijala.
Osnovna uloga sloja koji služi za ventilaciju je odvođenje difuzne vodene pare; ona se u zimskim mesecima kreće od unutrašnjeg toplijeg prostora ka spoljašnjosti, a takođe i u eliminisanju nastalog kondenzata.
Sledeća bitna uloga navedenog sloja je u tome da se smanji zagrevanje osnovne mase zida leti, odnosno, da se bolje zaštiti unutrašnjost objekta u toplijem periodu godine.
Dakle, minimalna debljina sloja za ventilaciju treba da bude dva centimetara, i potrebno je da se obezbedi neometano strujanje vazduha u tom sloju. Za izlaz i ulaz vazduha, po visini zida, otvori za ventilaciju treba da budu najmanje površine od 50 cm2, po dužnom metru zida.
Cena ventilisanih fasada
Koliko ćete novca izdvojiti za ventilisanu fasadu zavisi od više faktora stoga vam savetujemo da nas pozovete kako bismo zajedno izabrali najoptimalnije rešenje za vašu fasadu.
